Ukradena dokumenta-Part I
Evo reših da se i ja oprobam u blogovanju i podelim možda nekom korisne informacije iz mog života.
Kao što je navedeno u naslovu, tema je ukradena dokumenta. Jako neprijatan osećaj kad shvatite da ste prevareni ili još bolje namagarčeni...
Pa da krenem. Pre par dana sam išao na VMA, gde imam zakazane terapije zbog povrede koje sam zadobio januara, gde već duže vreme koristim usluge jedne od naših najeminentnijih zdravstvenih institucija kod nas (na njihov rad zaista nemam ni najmanju primedbu).
Ukoliko se nadjete tamo, imate opciju da lepo uzmete ključ od ormarića gde se možete presvući i ostaviti nazovi dragocenosti i zaključati isti. Meni je prosto bilo logičn, pošto već idem na bazen i te vežbe gde ostavljam ranac sa svim stvarima i gde je podložan krađi, da svoj novčanik i dokumenta držim zaključane u ormariću garderobe.
pre par dana, tačnije u ponedeljak, po završetku vežbi i terapija, krenuo sam po stvari da se presvučem i krenem kući. Čim sam uzeo jaknu, kao po običaju, pipnuo sam džep da proverim novčanik i dokumenta kada sam shvatio da je neko pre men već opipao sve i odneo sa sobom sve stvari osim mobilnog telefona (neki bi to nazvali sreća u nesreći).
Istog trena sam bio u šoku, ne toliko zbog para (bilo je 20 dinara u novčaniku) koliko zbog pomisli da ću morati da opet vadim sva nova dokumenta (da li sam već rekao sa su bila nova, od prosle godine, lična karta, vozačka i saobraćajna?). U trenutku me je preplavio bes i frustracija što ništa ne mogu da uradim, a od početka godine me spopao priličan broj neprijatnosti i malera, a ovo je bio samo šlag na gorku tortu!
Naravno prijavio sam nestanak nadležnim službama koje mi uzeše izjave i potapšaše po ramenu uz opasku da se to dešavalo i ranije i da se u poslednje vreme učestalo odigravaju slične situacije. To me je još više zaprepastilo-VMA, ozbiljna firma (bar tako izgleda), privatna služba obezbeđenja, vojna policija, kamere... Neko jednostavno uđe i obije ormarić u graderobi koja se pritom nalazi u HODNIKU gde ljudi stalno cirkulišu. Za to terba petlje, mora se priznati.
U očaju sam naravno pregledao sve korpe za otpatke u okolini u nadi da ću pronaći dokumenta (koja nisu nikom od koristi očigledno) ali bezuspešno. Sutradan sam preispitao i čistačice, ljude koji rade u obezbeđenju i sve koji su mi pali na pamet ali ništa. Onda sa saznao da je još jednom momku iz istog ormara ukradena kompletna dokumentacija sa još 20k dinara! Što me je počelo navoditi na pomisao da se radi o organizovanoj radnji. Prosto je nemoguće da se takve stvari rade neprimetno, a da niste ili u sistemu ili makar na terapijama ili slično.
Da stvar bude još gora, u autobusu GSP-a sasvim slučajno upoznam hirurga koji radi na VMA kome su ukrali novčanik sa dokumentima i novcem dok je operisao u sali! Znači neko je 'ladno ušetao u kancelariu čovaka dok je ovaj spašavao nekom život i ukrao mu sve! Prosto nisam mogao da verujem da to ide do tih granica! Nije da sam rastao na drugoj planeti, sasvim sam svestan poremećaja vrednosti i situacije u našem društvu, ali ovo je za mene bilo zabrinjavajuće. Čovek se zapita šta sve može da mu se desi na ulici ako se na ovakvim mestima odigravaju takve situacije.
Da ne zaboravim da sam naravno odmah blokirao sve tri kartice, što je jako bitnom ako se nađete u sličnoj situaciji (ovom jadnom hirurgu su digli sa kartica 20000dinara dok ih je on blokirao).
Naravno sledi noćna mora od papirologije.
Prvo, odlazak u banku (da je ne reklamiram) i suočavanje sa neljubaznom šalterskom radnicom. Sledi pounjavanje hrpe papira da bih mogao da podignem novac sa računa koji je blokiran i naravno vrh-ponovno otvaranje računa, novog računa, podnošenje zahteva za kartice i ostale dodatke koje nude velikodušno u svim tim institucijama. Da napomenem-sve je to moguće tek nakon što izvadite ličnu kartu!!!
E sad nastupa avantura-vadjenje lične karte!
Morate odjaviti ličnu kartu u MUP-u opštine gde ste prijavljeni. Odjava lične karte košta ukupno nešto manje od 1300dinara!!! Pošto sam imao čipovanu biometrijsku ličnu kartu, potrebno je SAMO doneti uplatnice i rešenje da je LK ukradena uzeti broj za čekanje, opet stajati u redu za predaju i naravno za podizanje LK kad bude gotova. Dobijanje rešenja evo još uvek traje u mom slučaju. Tu situaciju moram da opišem u detalje!
I sam radim u državnoj instituciji i svestan sam nerada i lenjosti koji je zastupljen u svim tim nazovi državnim firmama ali ovo je bio vrhunac. U pisarnici gde treba da odjavim LK čekala me je jako neljubazna gospođa. Popunim ja sve, platim harač, vratim se kod nje i ona meni kaže da dođem za 3 dana po rešenje sa kojim ću podneti zahtev za izdavanje lične karte. Da ne spominjem da sam tačnu informaciju o postupku vađenja ukradene LK dobio tek kad sam nazvao načelnicu odeljenja za upravne poslove-strašno je koliko ljudi koje sam zvao po raznim PU nisu imali pojma o tome.
Dođem ja posle 3 dana po rešenje ne bih li počeo sa golgotom, ali avaj-rešenja nema! Pošalju mene u pisarnicu da proverim da li je rešenje otkucano, dođem ja do pisarnice u 08.15h (radno vreme je od 08.00h), kad ono zaključano. Ne budem lenj pa pričekam neljubaznu gospođ/e. Negde oko 08.45h pojaviše se lagano uz stepenice njih dve uz ćaskanje i kad su se sredile sa dovođenjem u radno stanje, saopšte one meni da mog rešenja nema ni kod njih! Potraga se završila posle 2 i po sata kada su pronašli zahtev ali ne i rešenje! Za to vreme sam čekao u kancelariji gde se izdaju LK, e tu sam se nagledao svega i svačega-od padanja sistema svakih 20 minuta, do raznih likova koji imaju tako razvijenu maštu, a ne razvijenu inteligenciju da to nije normalno. To su bila pitanja prirode: "čula sam da sutra prestaje važenje starih ličnih karti, mogu li nekako danas da to sve završim?", zatim jadna baka koja ima više od 70 godina i koja je čula takođe negde da se novi pasoš može izvaditi kad samo dođete sa starim i to je to. Spisak izjava i pitanja koja su me oduševila je neverovatno dug.
Sad sam valjda bio interesantan ili simpatičan gospođi koja je radila na izdavanju LK i ona mi reče da se ne sekiram i da će me preko reda primiti ali čim mi izdaju rešenje. Naravno rešenja nigde. Dolazi tip koji je išao da mi sredi rešenje sa izjavom, citiram "Gospođa koja kuca ta rešenja je pretrpana poslom i neće stići danas da Vam izradi rešenje. Hajde dođi ti sutra, ja radim ovde pa ćemo to rešiti", kraj citata. Ja ne budem lenj i dan posle tog pozovem broj telefona da bih saznao da li je rešenje napokon gotovo i ne bih li iskoristio "vezu" gospođe koja mi je obećala pomoć, ali glas sa druge strane žice mi kaže "Žao mi je gospodine ali informacije o takvim stvarima ne možemo da Vam damo preko telefona (?), morate doći lićno ovamo". Prvo sam mislio da se šali, međutim i to nije bilo tačno-čovek mrtav ozbiljan. Pogađate šta se desilo, kad sam otišao po ovoj kiši tamo, rešenje i dalje nije otkucala prezauzeta gospođa (koja je verovatno juče pošto je bio petak morala hitno da izađe ranije s posla zbog neodloživih obaveza).
Sada ja zbog ne funkcionisanja sistema, sporosti, lenjosti zaposlenih u PU gde sam bio, ne mogu da funkcionišem-ne mogu da vozim auto jer nemam vozačku i saobraćajnu, ne mogu da podižem pare i izvadim kartice jer mi je blokiran račun, ne mogu da kupim markicu jer nemam legitimaciju i tako dalje (lančana reakcija).
Od ponedeljka ću nastaviti sa pisanjem.
Da napomenem da sam patriota u pozitivnom smislu, da zaista volim ovu zemlju (ali ne i sistem koji je u njoj), budžetski sam korisnik u svakom smislu, uvek sam gledao da pomognem tako što ću koristiti Poštansku štedionicu (kao državnu banku), telekom ADSL i 064 broj (opet sam mislio da ako već iz budžeta primam platu, bolje je da je vraćam u isti budžet), međutim to mi se stalno obija o glavu ali stalno i to bez izuzetaka. To me navodi da preispitavam svoje stavove i mišljenja kao i odluke koje se tiču tih odluka.
Честитамо!
Уколико можете да прочитате овај чланак, успешно сте се регистровали на Blog.rs и можете почети са блоговањем.